Kada se vodilo računa o sadnji stabala i zdravlju u Beogradu

Beograd nakon Prvog svetskog rata bio je razrušen, pokraden i opustošen grad ali i pored obnove celokupne infrastrukture imalo se svesti da je sađenje sadnica jako bitno za higijenu glavnog grada.

Na ulicama tadašnjeg glavnog grada nije bilo puno vozila, danas su glavni problem izduvni gasovi automobila, a kao glavni problem tada je bila prašina koja se dizala jer su ulice uglavnom bile kaldrmisane. Krajem 20-tih i početkom 30-tih godina prošlog veka u Beogradu je usledio veliki plan sađenja kako bi građani udisali što čistiji vazduh jer se smatralo da je bitno za higijenu i zdravlje sugrađana.

Zabeležen je jedan podatak da je tokom 1934.godine zasađeno preko 18.000 novih sadnica i ako je Beograd bio manji i siromašaniji grad. Upoređivanja radi u to vreme u Parizu se sadilo do 4000 sadnica godišnje, a Beograd je tokom 2015 zasadio preko 4000 sadnica.

Još jedan interesantan podatak je da od Prvog svetskog rata do sredine 30-tih godina u Beogradu zasađeno preko 4.5 miliona sadnica.

Strogo se vodilo računa o zasađenim sadnicama, a i podsećalo se građanstvo koliko je sađenje bitno za zdrav život, pa je interesantno da su i sugrađani vodili računa o sadnicama. Pored mnogih od tih sadnica ili ti stabala prolazimo i dan danas.

lara17

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Next Post

„Оtvоrеna vrata Narоdnоg pоzоrišta“, u subоtu 18. januara

Чет јан 16 , 2020
„Оtvоrеna vrata Narоdnоg pоzоrišta“ bićе оdržana u subоtu 18. januara u 12 časоva. Pоsеtiоci ćе, uz mеdijatоra Dragana Stеvоvića, saznati najоsnоvnijе istоrijskе pоdatkе о оvоm zdanju kulturе оd naciоnalnоg značaja, upоznati sе sa prоcеsоm rada, оbići gardеrоbе, radiоnicе, pоzоrišni bifе, muzеj… Ulaznicе pо cеni оd 50 dinara mоgu da sе […]